1 Istoga je dana Isus izašao iz kuće i sjeo pokraj jezera. 2 Veliko se mnoštvo okupilo oko njega pa je on ušao u lađu i sjeo, dok je narod ostao na obali. 3 Govorio im je o mnogim stvarima u usporedbama. Rekao im je: »Sijač je pošao sijati. 4 Dok je sijao, nešto sjemena palo je pokraj puta. Došle su ptice i pozobale ga. 5 Poneko je palo na kamenito tlo, gdje nije bilo puno zemlje. Brzo je niknulo jer zemlja nije bila duboka, 6 ali kad je izašlo sunce, uvenulo je od žege, a kako nije imalo korijena, osušilo se. 7 Neko je palo među trnje, no trnje je izraslo i ugušilo ga. 8 A neko je palo na dobru zemlju i donijelo rod koji je bio trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od posijanog. 9 Tko sluša — neka čuje!«

10 Učenici su prišli Isusu i upitali ga: »Zašto im govoriš u usporedbama?«

11 A on im je odgovorio: »Vama je dano da znate tajne kraljevstva nebeskog, ali njima nije dano. 12 Jer tko ima, dat će mu se i imat će u izobilju. A tko nema, oduzet će mu se i ono što ima. 13 Zato im govorim u usporedbama, jer iako gledaju — ne vide; iako slušaju — ne čuju i ne razumiju. 14 Tako se na njima ispunjava Izaijino proročanstvo:

18 »Poslušajte, dakle, značenje usporedbe o sijaču. 19 Sjeme koje je palo pokraj puta jest onaj koji čuje učenje o kraljevstvu, ali ga ne razumije. Tada dolazi Zli te mu otima što mu je u srcu posijano. 20 Sjeme koje je palo na kamenito tlo jest onaj koji čuje učenje i odmah ga s radošću prihvaća. 21 Ali budući da nema u sebi korijena, nepostojan je, pa kad dođe nevolja ili progonstvo zbog učenja, odmah otpadne. 22 Sjeme koje je palo u trnje jest onaj koji čuje učenje, ali dopušta da ga brige ovoga svijeta i zavodljivost bogatstva uguše, pa ne donosi rod. 23 Sjeme koje je palo na dobru zemlju jest onaj koji čuje i razumije učenje te donosi rod koji je trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od onoga što je posijano.«

24 Zatim im Isus iznese drugu usporedbu: »Kraljevstvo nebesko je poput čovjeka koji je posijao dobro sjeme na svojoj njivi. 25 Ali dok su ljudi spavali, došao je neprijatelj vlasnika njive, posijao ljulj među pšenicu i otišao. 26 Kad je pšenica narasla i donijela rod, pojavio se i ljulj. 27 Tada su sluge pristupile k vlasniku i rekle: ’Gospodaru, zar nisi posijao dobro sjeme na svojoj njivi? Pa odakle onda na njoj ljulj?’

28 Odgovorio im je: ’To je učinio neprijatelj.’ Sluge su ga upitale: ’Hoćeš li da odemo i počupamo ljulj?’

29 Rekao im je: ’Ne, da ne biste, čupajući ljulj, zajedno s njim iščupali i pšenicu. 30 Neka rastu zajedno do žetve, a u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije ljulj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu skupite u moju žitnicu!’«

31 Zatim im je iznio drugu usporedbu: »Kraljevstvo nebesko je poput sjemena gorušice koje je netko uzeo i posijao na svojoj njivi. 32 Ono je jedno od najmanjih od svega sjemenja, ali, kad izraste, jedno je od najvećih biljaka u vrtu. Ono izraste u stablo te dolaze ptice i gnijezde se u njegovim granama.«

33 Ispričao im je još jednu usporedbu: »Kraljevstvo nebesko je poput kvasca koji je žena uzela i pomiješala s tri mjere brašna dok sve ne ukvasa.«

34 Isus je mnoštvu o svemu govorio u usporedbama. Zapravo im ništa nije rekao bez usporedbi. 35 To je bilo zato da bi se ispunilo što je Bog rekao po proroku:

36 Zatim je Isus otpravio narod i ušao u kuću. Ondje su mu pristupili njegovi učenici i rekli: »Objasni nam priču o ljulju na njivi!«

37 Odgovorio im je: »Onaj koji je posijao dobro sjeme jest Sin Čovječji. 38 Njiva je svijet. Dobro sjeme su oni koji pripadaju kraljevstvu. Ljulj su oni koji pripadaju Zlomu. 39 Neprijatelj koji je posijao ljulj jest đavao. Žetva je svršetak svijeta,‡ svijet Doslovno: »dob« ili »vrijeme«. Isto u recima: 40 i 49. a žeteoci su anđeli.

40 Kao što se ljulj skuplja i spaljuje u vatri, tako će biti i na svršetku svijeta. 41 Sin Čovječji poslat će svoje anđele i oni će ukloniti iz njegova kraljevstva sve one koji druge navode na grijeh i sve one koji čine zlo. 42 Anđeli će ih baciti u užarenu peć, gdje će biti plač i škrgut zuba. 43 Pravednici će tada zasjati poput sunca u kraljevstvu svoga Oca. Tko sluša — neka čuje!«

44 »Kraljevstvo nebesko je poput blaga skrivenog u polju. Kad ga je neki čovjek pronašao, ponovno ga je sakrio, pa je prepun radosti otišao i prodao sve što je imao te kupio to polje.

45 Kraljevstvo nebesko je i poput trgovca koji traži skupocjene bisere. 46 Kad je pronašao dragocjen biser, otišao je i prodao sve što je imao pa ga kupio.«

47 »Kraljevstvo nebesko je i poput mreže bačene u jezero, u koju se uhvatilo mnogo raznovrsne ribe. 48 Kad se mreža napunila, ribari su je izvukli na obalu. Zatim su sjeli i odabrali dobre ribe te ih stavili u košare, a loše su bacili. 49 Tako će biti i na svršetku svijeta. Doći će anđeli i odvojiti zle ljude od pravednih. 50 Zatim će baciti zle u užarenu peć, gdje će biti plač i škrgut zuba.«

51 Isus je upitao svoje učenike: »Razumijete li sve ovo?«

»Da«, odgovorili su mu.

52 Zatim im je rekao: »Zato je svaki učitelj Zakona, koji je poučen o kraljevstvu nebeskom, poput domaćina koji iz svoje riznice iznosi i novo i staro.«

53 Kad je Isus završio s poučavanjem pomoću ovih usporedbi, napustio je to mjesto 54 i otišao u svoj rodni grad. Ondje je poučavao u sinagogi. Svi su bili zadivljeni i pitali su se: »Odakle mu tolika mudrost i moć da čini čuda? 55 Nije li on tesarov sin? Ne zove li se njegova majka Marija, a njegova braća Jakov, Josip, Šimun i Juda? 56 Zar nisu sve njegove sestre ovdje među nama? Pa odakle mu onda sve to?« 57 I nisu ga prihvatili.

Ali Isus im je rekao: »Prorok je poštivan kamo god išao, osim u svom rodnom gradu i u svojoj vlastitoj kući.«

58 Zbog njihove nevjere ondje nije učinio mnogo čuda.