1 Isus je ponovno počeo poučavati pokraj jezera. Oko njega se skupilo silno mnoštvo, pa je ušao u lađicu i otisnuo se od obale, dok je narod ostao pokraj jezera. 2 Tada ih je usporedbama poučavao mnogo čemu. Učio ih je ovako: 3 »Slušajte! Sijač je otišao sijati. 4 Dok je sijao, jedno je sjeme palo pokraj puta. Došle su ptice i pozobale ga. 5 Drugo sjeme palo je na kamenito tlo gdje nije bilo dovoljno zemlje. Brzo je proklijalo, jer zemlja nije bila duboka. 6 Kad je izašlo sunce, mladice su uvenule i osušile se, jer nisu imale korijena. 7 Neko je sjeme palo među trnje. Trnje je naraslo i ugušilo ga, tako da nije dalo roda. 8 A neko je sjeme palo na plodno tlo. Izraslo je i donijelo plod — neko trideseterostruk, neko šezdeseterostruk, a neko čak i stostruk.«

9 I rekao im je: »Onaj tko ima uši, neka čuje.«

10 Kad je Isus ostao nasamo s dvanaestoricom apostola i ostalim učenicima, upitali su ga o usporedbama.

11 Isus im je odgovorio: »Vama je dano da razumijete tajnu o Božjem kraljevstvu. Onim ljudima vani sve govorim u usporedbama 12 jer:

13 »Zar ne razumijete ovu usporedbu? Kako ćete onda razumjeti ikoju drugu? 14 Sijač je čovjek koji sije Božju poruku. 15 Kojiput ona padne kraj puta. To su oni koji čuju Božju poruku, ali onda dolazi sotona i otima im poruku koja je u njih posijana. 16 A neki su poput sjemena posijanog na kamenitom tlu. Kad čuju Božju poruku, odmah je prihvate s radošću, 17 ali ne dopuste da ona uhvati korijena u njihovu životu, nego se drže nje jedno kratko vrijeme. Kada dođu nevolje i progoni zbog učenja koje su prihvatili, brzo ga napuste. 18 A neki su, pak, kao sjeme posijano među trnjem. Oni čuju Božju poruku, 19 ali životne brige, primamljivost bogatstva i druge požude uguše poruku i ona ne donese ploda. 20 A drugi su opet kao sjeme posijano na plodnom tlu. To su oni koji čuju Božju poruku, prihvate je i donesu plod — neki trideset, neki šezdeset, a neki stotinu puta veći od posijanog.«

21 Rekao im je i ovo: »Zar se svjetiljka ikada donosi da se stavi pod posudu ili pod krevet? Ne donosi li se da bi se stavila na stol? 22 Jer ništa nije skriveno, a da se neće otkriti; nema ničeg tajnog što neće doći na svjetlo. 23 Ako tko ima uši, neka čuje!«

24 Zatim im je rekao: »Pozorno razmislite o ovom što čujete. Mjerila koja ste primjenjivali na druge bit će primjenjivana kada Bog bude davao vama — i još će se više tražiti od vas. 25 Jer svatko tko ima, dobit će još više. A tko nema, oduzet će mu se i ono što ima.«

26 Rekao je i ovo: »Božje je kraljevstvo poput čovjeka koji posije sjeme u zemlju. 27 Bez obzira na to spava li čovjek ili ustaje, noću i danju sjeme niče i raste — a da on ne zna kako. 28 Zemlja proizvodi plodove sama po sebi — najprije stabljiku, zatim klas, a onda zrnje. 29 Kad je zrnje zrelo, odmah se žanje, jer je došlo vrijeme žetve.«

30 Isus je rekao i ovo: »Što da kažem kakvo je kraljevstvo Božje? Kakvu usporedbu da upotrijebim da ga objasnim? 31 Ono je poput gorušičina zrna koje je najmanje od svega sjemenja na zemlji. 32 Ali kada se posije, i ono naraste, postaje najveće od svega vrtnog bilja. Ima tako velike grane da ptice mogu graditi gnijezda u njegovoj sjeni.«

33 Isus se koristio mnogim sličnim usporedbama da bi ih poučio. Govorio im je onoliko koliko su mogli razumjeti. 34 Uvijek je poučavao služeći se usporedbama, ali kad je bio sam sa svojim učenicima, sve im je objašnjavao.

35 Te večeri Isus je rekao svojim učenicima: »Idemo prijeko, na drugu stranu jezera!« 36 Ostavili su narod i ušli u lađicu u kojoj je Isus već sjedio. S njima su krenule i neke druge lađice. 37 Podigla se snažna oluja i valovi su se lomili o lađicu, tako da se gotovo ispunila vodom. 38 A Isus je bio na krmi i spavao na jastuku. Probudili su ga i rekli mu: »Učitelju, zar se ne brineš što tonemo?«

39 Isus je ustao, prekorio vjetar i rekao vodi: »Tišina! Umiri se!« Vjetar je stao i nastala je potpuna tišina.

40 Tada im je rekao: »Zašto se bojite? Kako to da nemate vjere?«

41 Ali oni su bili jako uplašeni i govorili su jedan drugome: »Tko je ovaj čovjek? Čak mu se i vjetar i voda pokoravaju.«