1 Kad je Sanbalat čuo da ponovno gradimo zid, bio je vrlo ljut i bijesan. Rugao se Židovima 2 te je pred svojim pristašama i samarijskom vojskom govorio: »Što to rade oni jadni Židovi? Zar misle da će nešto obnoviti? Zar misle da će prinositi žrtve? Možda misle da će završiti za samo jedan dan? Možda misle da mogu obnoviti spaljeno kamenje iz one gomile krša?«

3 A Tobija Amonac, koji je bio pored njega, rugao se: »Ma kakve to oni zidine grade — da im se popne lisica, srušile bi se!«

4 Ali ja sam molio: »Čuj nas, Bože naš, jer nas preziru. Okreni njihove uvrede na njihove glave. Predaj ih kao plijen u zemlju ropstva. 5 Ne opraštaj njihovu krivnju. Ne daj da im se grijeh izbriše pred tobom jer su vrijeđali graditelje u lice.«

6 Tako smo obnavljali zidine. Spojili smo sve dijelove do pola visine zidina jer je narod radio svim srcem.

7 No Sanbalat, Tobija, Arapi, Amonci i Ašdođani čuli su da je obnova jeruzalemskih zidina napredovala i da se pukotine zatvaraju, pa su se jako razljutili. 8 Svi zajedno skovali su urotu da dođu i bore se protiv Jeruzalema kako bi napravili pomutnju. 9 A mi smo se molili svom Bogu i danonoćno postavljali stražu da se zaštitimo od njih.

10 Tada su Judejci rekli: »Radnici gube snagu, a krša je toliko da ne možemo raditi na zidu. 11 A naši neprijatelji su rekli: ‘Neće oni ništa znati ni vidjeti, a već ćemo ih napasti i pobiti, pa će se zaustaviti radovi.’«

12 Tada su došli Židovi koji su živjeli blizu naših neprijatelja i deset puta nam ponovili: »Planiraju vas napasti sa svih strana.«

13 Zato sam postavio ljude s mačevima, kopljima i lukovima iza najnižih dijelova zidina i ondje gdje su još bili procjepi u zidinama. Rasporedio sam ih po obiteljima. 14 Nakon što sam sve pregledao, ustao sam i rekao vođama, službenicima i ostalom narodu: »Ne bojte ih se. Sjetite se BOGA, koji je velik i silan. Borite se za svoju braću, sinove i kćeri, za svoje žene i svoje domove.«

15 Kad su naši neprijatelji čuli da znamo za njihovu urotu i da ju je Bog osujetio, svi smo se vratili na zidine, svatko na svoj posao.

16 Od toga je dana jedna polovica mojih ljudi radila, a druga polovica držala koplja, štitove, lukove i oklope. Zapovjednici su stajali iza cijelog naroda Jude 17 koji je gradio zid. Nosači tereta radili su jednom rukom, a drugom držali oružje. 18 Svaki graditelj imao je mač pripasan uz bok dok je radio. A kraj mene je stajao trubač, spreman upozoriti ljude.

19 Tada sam rekao vođama, službenicima i ostalom narodu: »Posao je velik i opsežan, a mi smo na zidinama daleko jedan od drugoga. 20 Gdje god čujete zvuk roga, ondje nam se pridružite. Naš Bog borit će se za nas.«

21 Tako smo nastavili posao. Radili smo od rane zore pa do navečer kad su se pojavile zvijezde, a cijelo vrijeme pola ljudi držalo je koplja.

22 U to vrijeme još sam rekao narodu: »Neka svaki čovjek sa svojim čuvarom noću ostane u Jeruzalemu, da bi nam noću bili stražari, a danju radnici.«

23 Ni ja, ni moja braća, ni moji ljudi, ni stražari koji su bili sa mnom nismo sa sebe skidali odjeću. Svatko je držao svoje oružje pri ruci, čak i kada smo išli po vodu.