1 Tada sam vidio jednog drugog moćnog anđela kako silazi s neba. Bio je ogrnut oblakom. Oko glave imao je dúgu. Lice mu je bilo kao sunce, a noge kao vatreni stupovi. 2 U ruci je držao mali razmotani svitak. 3 Svoju desnu nogu stavio je u more, a lijevu na kopno. Povikao je jakim glasom, sličnim lavljoj rici, a kad je povikao, začuli su se glasovi sedam gromova. 4 Kad je sedam gromova progovorilo, htio sam to zapisati, ali sam čuo glas s neba koji je rekao: »Zadrži u tajnosti ono što je sedam gromova reklo! To ne zapisuj!«

5 Tada je anđeo, kojeg sam vidio da stoji u moru i na kopnu, digao desnu ruku prema nebu. 6 Zakleo se po onomu koji živi zauvijek, koji je stvorio nebo i ono što je u nebu, i zemlju i ono što je u njoj: »Neće više biti odgode. 7 Ali kad dođe vrijeme da sedmi anđeo zatrubi u svoju trubu, tada će se dovršiti Božji tajni naum, kako je Bog najavio svojim slugama — prorocima.«

8 Tada sam ponovno začuo isti glas s neba kako mi govori: »Idi i uzmi otvoreni svitak iz ruku anđela što stoji u moru i na kopnu.«

9 Otišao sam do anđela i zatražio ga taj mali svitak, a anđeo mi je rekao: »Uzmi i pojedi ga! Od njega će ti biti gorko u trbuhu, ali će ti u ustima biti sladak kao med.« 10 Uzeo sam mali svitak iz anđelove ruke i pojeo ga. U ustima mi je bio sladak kao med, ali nakon što sam ga pojeo, u trbuhu mi je postalo gorko. 11 Tada mi je rečeno: »Moraš ponovno proricati o mnogim rasama, narodima, jezicima i kraljevima.«