1 Prorok Elizej pozvao je jednog od proroka i rekao mu: »Spremi se, uzmi u ruku ovaj mali vrč s uljem, pa idi u Ramot u Gileadu. 2 Kad tamo stigneš, potraži Jehua, Jošafatovog sina i Nimšijevog unuka. Idi k njemu, odvoji ga od njegovih drugova i odvedi u unutrašnju sobu. 3 Zatim uzmi vrč, izlij mu ulje na glavu i reci: Ovako govori BOG: ‘Pomazujem* pomazati (pomazanje) Obred u kojem svećenik ili prorok izlijeva posvećeno ulje na glavu osobe koju je Bog izabrao za određenu službu. Simbolizira Božju prisutnost, odabranje i ovlaštenje. te za kralja Izraela.’ Zatim otvori vrata i bježi bez oklijevanja.«

4 Tako je onaj mladić prorok, otišao u Ramot u Gileadu.

5 Kad je stigao, našao je vijeće vojnih zapovjednika kako sjede zajedno. Rekao je: »Zapovjedniče, imam poruku za tebe.«

»Za kojeg od nas?« upitao je Jehu.

»Za tebe, zapovjedniče«, odgovorio je mladić. 6 Jehu je ustao i ušao u kuću.

Mladić prorok izlio je ulje na Jehuovu glavu i rekao mu: »Ovako govori BOG Izraela: ‘Pomazujem te za kralja nad Božjim narodom Izraelom. 7 Ti ćeš uništiti vladarsku lozu svog gospodara Ahaba, a ja ću izvršiti osvetu na Izabeli za krv mojih slugu proroka, kao i za krv svih drugih Božjih slugu. 8 Cijela će Ahabova obitelj nestati. Istrijebit ću sve muške iz Ahabove obitelji u Izraelu, bili oni robovi ili slobodni, sve do posljednjeg. 9 Učinit ću s Ahabovom obitelj jednako kao što sam učinio s obitelji Jeroboama, Nebatovog sina, i s obitelji Baaše, Ahijinog sina. 10 A Izabelu će na tlu Jezreela požderati psi i nitko je neće sahraniti.’«

Mladić je zatim otvorio vrata i pobjegao.

11 Kad je Jehu izašao i pridružio se službenicima svog gospodara, jedan ga je od njih upitao: »Je li sve u redu? Zašto je taj luđak došao k tebi?«

»Znate i sami kakav je to čovjek i što običava govoriti«, odgovorio je Jehu.

12 »Ne znamo«, rekli su. »Reci nam.«

A Jehu im kaže: »Pričao je nešto, a potom je rekao: ‘Ovako govori BOG: Postavljam te za kralja nad Izraelom.’«

13 Tada je svatko od njih brzo uzeo svoj ogrtač. Zajedno su ih prostrli po stepenicama pred Jehuom i zatrubili u ovnovske rogove. Objavili su: »Jehu je kralj!«

14 Jehu, Jošafatov sin i Nimšijev unuk, skovao je urotu protiv Jorama. A Joram i cijeli Izrael branili su u to vrijeme Ramot u Gileadu od aramejskog kralja Hazaela. 15 No kralj Joram vratio se u Jezreel, kako bi se oporavio od rana koje su mu zadali Aramejci, u borbi s aramejskim kraljem Hazaelom.

Jehu je rekao svojim službenicima: »Ako ste uz mene, ne dajte nikom da pobjegne iz Ramota i dojavi vijesti u Jezreel.«

16 Zatim se na svojim kolima odvezao za Jezreel, jer se Joram ondje odmarao. I judejski kralj Ahazija došao je ondje posjetiti Jorama.

17 Kad je izvidnik na kuli grada Jezreela vidio u daljini ljude kako se približavaju, povikao je: »Vidim veliku skupinu ljudi!«

»Neka se jedan od konjanika«, zapovjedio je Joram, »pošalje njima u susret, da provjeri dolaze li u miru.«

18 Tako je konjanik odjahao u susret Jehuu. Rekao je: »Kralj te pita: ‘Dolaziš li u miru?’«

»Što se ti brineš o miru?« odgovorio je Jehu. »Okreni se i jaši iza mene.«

Izvidnik je dojavio kralju: »Glasnik je stigao do skupine, ali se ne vraća od njih.«

19 Tada je Joram poslao drugog konjanika.

Kad je stigao do njih, rekao je: »Kralj te pita: ‘Dolaziš li u miru?’«

Jehu je odgovorio: »Što se ti brineš o miru? Okreni se i jaši iza mene.«

20 Izvidnik je ponovno dojavio: »Stigao je do skupine i ne vraća se. Ali prepoznajem onoga tko vozi kola kao luđak. To je Jehu, Nimšijev sin.«

21 »Upregnite mi kola!« zapovjedio je Joram.

Kad su pripremili kola i konje, izraelski kralj Joram i judejski kralj Ahazija, svaki u svojim kolima, odvezli su se u susret Jehuu. Susreli su se na imanju Nabota iz Jezreela.

22 Kad je Joram ugledao Jehua, upitao ga je: »Dolaziš li u miru, Jehu?«

»Kakav je to mir«, odgovorio je Jehu, »dok ima toliko štovanja idola i vračanja tvoje majke Izabele?«

23 Nato je Joram okrenuo konje i dao se u bijeg, doviknuvši Ahaziji: »Pazi Ahazija, to je izdaja!«

24 A Jehu napne svoj luk i pogodi Jorama između lopatica, posred leđa. Strijela mu je probola srce i on je pao u svojim kolima.

25 Jehu je rekao Bidkaru, vozaču svojih kola: »Podigni ga i baci na imanje Nabota iz Jezreela. Sjeti se kako smo se ti i ja, jedan pored drugoga, vozili iza njegovog oca Ahaba, kad je BOG objavio protiv njega: 26 ‘Kao što je sigurno da sam ovdje jučer vidio krv Nabata i njegovih sinova, tako ću sigurno i tebe kazniti na ovoj zemlji.’ Zato ga sad podigni i baci na tu zemlju, kao što je BOG tada objavio.«† Vidi 1 Kr 21,19.

27 Kad je judejski kralj Ahazija vidio što se događa, pobjegao je putem prema Bet Haganu.

Jehu je krenuo za njim u potjeru, govoreći: »Ubijte i njega!«

Ahazija je bio ranjen u kolima na putu za Gur, blizu Ibleama. Uspio je pobjeći u Megido, no ondje je umro. 28 Sluge su prenijele njegovo tijelo kolima u Jeruzalem i sahranili ga u grobnici njegovih predaka u Davidovom gradu. 29 Ahazija je postao kralj Jude u jedanaestoj godini vladavine izraelskog kralja Jorama, Ahabovog sina.

30 Jehu je stigao u Jezreel. Kad je Izabela to čula, namazala je oči i uredila kosu, te je čekala gledajući kroz prozor.

31 Čim je Jehu ušao na gradska vrata, ona je viknula: »Dolaziš li u miru Zimri, ubojico svog gospodara?«‡ Zimri je mnogo godina ranije ubio Elu i Baašinu obitelj u Izraelu. Vidi 1 Kr 16,8–12.

32 Jehu podigne pogled prema prozoru i glasno upita: »Tko je na mojoj strani? Tko?«

Dvojica ili trojica sluge eunusi§ eunuh Sluga koji je kao uškopljenik smatran posebno podobnim za službu na kraljevom dvoru. pogledali su prema njemu. 33 Jehu im je rekao: »Bacite je dolje!«

I oni su je bacili. Njezina je krv poprskala zidove i konje koji su je izgazili.

34 Tada je Jehu ušao unutra te jeo i pio. Rekao je:

»Pobrinite se za onu prokletnicu i sahranite je, jer je kraljeva kćer.«

35 Ali kad su je otišli sahraniti, od njezinog tijela nisu našli ništa drugo osim lubanje, stopala i šaka. 36 Kad su se vratili i sve prenijeli Jehuu, on je izjavio: »To je BOG rekao preko svog sluge, Tišbijca Ilije: ‘Psi će požderati Izabelino tijelo na polju u Jezreelu. 37 Njezini ostaci bit će poput đubra na polju, tako da je nitko neće moći prepoznati.’«* Vidi 1 Kr 21,23–24.