1 Kad je David otišao malo dalje od vrha Maslinske gore, ugleda Sibu, Mefibošetovog slugu, kako čeka s dva osedlana magarca natovarena s dvjesto kruhova, sto gruda grožđica, sto komada svježeg voća i mijehom* mijeh Vreća od životinjske kože za držanje tekućine. vina.

2 Kralj ga upita: »Što ćeš s tim?«

A Siba odgovori: »Magarci su za kraljevu obitelj za jahanje, kruh i voće slugama za jelo, a vino za okrepu umornima u pustinji.«

3 Tada ga upita kralj: »A gdje je Mefibošet, unuk tvog gospodara?«

»Ostao je u Jeruzalemu«, odgovori Siba, »jer misli kako će mu sad izraelski narod vratiti kraljevstvo njegovog djeda.«

4 Nato mu kralj reče: »Sve što je bilo Mefibošetovo, sad pripada tebi.«

Siba je odgovorio: »Ponizno zahvaljujem. Samo želim uvijek uživati naklonost mog gospodara kralja!«

5 Kad je kralj David stigao do grada Bahurima, istrčao je pred njega Šimej, sin Gerin. Bio je on iz Šaulove obitelji i proklinjao je Davida. 6 Bacao je kamenje na kraljevsku povorku, no svi ratnici i narod okružili su kralja.

7 Šimej je vikao proklinjući: »Odlazi! Odlazi, krvniče, ništarijo! 8 Oduzeo si Šaulu kraljevstvo, a BOG ti sad vraća za svu prolivenu krv članova Šaulove obitelji. BOG je kraljevstvo predao tvom sinu Abšalomu. Evo stiglo te zlo, jer si krvnik!«

9 Tada je Abišaj, Serujin sin, rekao kralju: »Zar da te proklinje ovo crknuto pseto, moj gospodaru kralju? Pusti me da prijeđem i odrubim mu glavu.«

10 Ali kralj reče: »Što ću s vama, Serujini sinovi? Ako on proklinje mene jer mu je BOG zapovjedio da me proklinje, tko onda može pitati zašto to radi?«

11 Zatim se obrati Abišaju i svim slugama: »Rođeni sin me želi ubiti, pa zašto onda to ne bi želio i ovaj čovjek iz Benjaminovog plemena. Pustite ga neka proklinje, jer BOG mu je to zapovjedio. 12 Možda će BOG vidjeti nepravdu koja mi se događa i uzvratiti mi dobrim za svaku njegovu kletvu.«

13 Tako su David i njegovi ljudi nastavili dalje putem, a Šimej je išao padinom brda nasuprot povorci. Proklinjao je Davida i bacao na njega kamenje i grude zemlje. 14 Kralj i svi ljudi koji su bili s njim stigli su iscrpljeni na rijeku Jordan. Tu su se odmorili i okrijepili.

15 U međuvremenu, Abšalom je ušao u Jeruzalem, praćen Izraelcima koji su ga podržavali. I Ahitofel je bio s njima.

16 Arkijac Hušaj, Davidov prijatelj, došao je kod Abšaloma i pozdravio ga: »Živio kralj! Živio kralj!«

17 Abšalom ga je upitao: »Zar tako pokazuješ odanost prijatelju? Zašto nisi otišao s njim?«

18 »Ne«, odgovorio je Hušaj, »odan sam onome kojeg je izabrao BOG, ovi ljudi i svi Izraelci. S njim ću ostati. 19 Kome bih trebao služiti? Zar ne bih trebao služiti sinu? Kao što sam služio tvom ocu, tako ću služiti i tebi.«

20 Tada se Abšalom obratio Ahitofelu: »Savjetuj nas. Što da radimo?«

21 Ahitofel je odgovorio: »Spavaj s ženama ropkinjama svog oca koje je on ostavio da vode brigu o palači. Cijeli Izrael će čuti kako si ga ponizio, pa će ojačati svi koji te podržavaju.«

22 Na ravnom krovu palače podigli su šator za Abšaloma te je spavao s ženama ropkinjama svog oca. Cijeli Izrael mogao je to vidjeti. 23 U to je vrijeme savjet Ahitofela vrijedio kao da je Božja riječ. Kad su ga pitali za mišljenje, i David i Abšalom poštovali su njegov savjet kao da je Božja riječ.