1 Poslije nekog vremena, Abšalom je nabavio bojna kola, konje i pedeset ljudi da trče ispred njega. 2 Ustajao bi rano i stajao pokraj gradskih vrata.* gradska vrata Kod gradskih vrata su se sklapali poslovi i održavale sudske parnice. Kad bi netko dolazio s nekim problemom kod kralja Davida po savjet, Abšalom bi mu prišao i razgovarao s njim. Pitao bi ga: »Iz kojeg si grada?« Čovjek bi mu odgovorio iz kojeg je izraelskog plemena. 3 Abšalom bi mu tada rekao: »Vidiš, tvoji zahtjevi su dobri i pravedni, ali kralj te neće saslušati.« 4 I još bi mu rekao: »E, kad bi mene postavili za suca u ovoj zemlji! Svatko bi mogao doći k meni sa svojom parnicom ili slučajem, a ja bih mu pravedno sudio.« 5 A kad god bi netko prišao da mu se pokloni, Abšalom bi ga zagrlio i poljubio. 6 Tako se ponašao prema svim Izraelcima koji su dolazili kod kralja po pravdu. Na taj način pridobio je njihova srca.

7 Poslije četiri godine,† četiri godine Prema nekoliko drevnih verzija teksta. Standardni hebrejski tekst navodi »40 godina«. Abšalom je rekao kralju: »Pusti me u Hebron da izvršim zavjet koji sam dao BOGU. 8 Dok sam živio u Gešuru u Aramu, obećao sam: ‘BOŽE, ako me dovedeš natrag u Jeruzalem, služit ću ti na poseban način.’«

9 »Idi u miru«, odgovori kralj i Abšalom ode u Hebron.

10 Potom je Abšalom svim izraelskim plemenima poslao špijune s porukom: »Kad začujete zvuk roga, uzviknite: ‘Abšalom je kralj u Hebronu!’«

11 Dvjesto ljudi krenulo je s kraljevim sinom iz Jeruzalema. Pozvao ih je kao goste u pratnji, a oni su otišli s njim ne sluteći ništa o njegovim planovima. 12 Ahitofel je bio Davidov savjetnik. Bio je iz grada Gilo. Dok je Abšalom prinosio žrtve, pozvao je Ahitofela da mu se pridruži. Tako se Abšalomova urota razvijala i sve više ljudi je pristajalo uz njega.

13 Glasnik je došao k Davidu i rekao: »Izraelci se sve više priklanjaju Abšalomu.«

14 Nato je David rekao svim svojim službenicima u Jeruzalemu: »Bježimo odmah, jer inače ni jedan od nas neće pobjeći Abšalomu! Požurimo da nas ne preduhitri i pobije sve u gradu!«

15 Kraljevi službenici odgovorili su: »Gospodaru kralju, učinit ćemo što god odlučiš.«

16 Kralj je krenuo u pratnji svih svojih ukućana. Ostavio je samo svojih deset žena ropkinja da vode brigu o palači. 17 Kad je kraljevska povorka odlazila iz grada, kralj je zastao pored posljednje kuće. 18 Kraj njega su prolazili svi njegovi službenici, Kerećani i Pelećani,‡ Kerećani i Pelećani Davidovi osobni čuvari. kao i svih šest stotina Gaćana koji su s kraljem došli iz Gata.

19 Kralj se obratio Itaju iz Gata: »Zašto i ti ideš s nama? Ionako si stranac, prognanik iz svoje zemlje. Vrati se i ostani uz novog kralja. 20 Tek si mi se jučer pridružio. Ne trebaš lutati sa mnom od jednog mjesta do drugog. Povedi svoje sunarodnjake i vratite se natrag. Neka vam BOG iskaže svoju ljubav i vjernost.«§ Neka vam BOG … vjernost. Ovo je iz grčke verzije teksta. Standardni hebrejski tekst navodi »Neka bude Bog«.

21 Ali Itaj je odgovorio kralju: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, gospodaru kralju, gdje god budeš, živ ili mrtav, tu će biti i tvoj sluga.«

22 Nato će mu David: »Dobro, pođimo dalje.«

Tako je Itaj iz Gata nastavio dalje u povorci sa svim drugim Gaćanima i njihovim obiteljima.

23 Svi su glasno plakali dok je prolazio David sa svojim ljudima. Povorka je prošla preko doline potoka Kidrona i krenula dalje putem prema pustinji. 24 Abjatar i Sadok, kao i svi Leviti, nosili su kovčeg Božjeg saveza. Spustili su ga i čekali dok pored njega nije prošao sav narod na izlasku iz grada.

25 Kralj je rekao Sadoku: »Vrati Božji kovčeg u grad. Ako mi je BOG naklonjen, vratit ću se u Jeruzalem i ponovno vidjeti Božji kovčeg i mjesto gdje stoji. 26 Ako mi BOG nije naklonjen, neka sa mnom čini kako misli da je najbolje.«

27 Kralj je još rekao svećeniku Sadoku: »Zar ne shvaćaš što se događa? Trebaš se mirno vratiti u grad sa svojim sinom Ahimaasom, i s Jonatanom, Abjatarovim sinom. 28 A ja ću na riječnim prijelazima prema pustinji čekati vijesti od vas.«

29 Tako su Sadok i Abjatar vratili Božji kovčeg i ostali u Jeruzalemu.

30 David se plačući uspinjao na Maslinsku goru, pokrivene glave i bos.* Znakovi duboke žalosti. I sav se narod s njim uspinjao plačući, pokrivenih glava.

31 David je primio vijest da je Ahitofel među urotnicima s Abšalomom.

Pomolio se: »BOŽE, učini da Ahitofelovi savjeti budu glupi.«

32 David je stigao na vrh Maslinske gore gdje se štovalo Boga, a ondje ga je dočekao Arkijac Hušaj, razderane odjeće i glave posute zemljom u znak tuge.

33 David mu je rekao: »Ako kreneš sa mnom, bit ćeš mi na teret. 34 No ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, bit ću ti sluga. Prije sam bio sluga tvog oca, a sad ću služiti tebi’, pomoći ćeš mi tako što ćeš kvariti Ahitofelove savjete. 35 Sve što čuješ u kraljevoj palači prenosit ćeš svećenicima Sadoku i Abjataru. 36 S njima su i njihovi sinovi Ahimaas i Jonatan, pa ćeš mi po njima javljati sve što čuješ.«

37 Tako je Davidov prijatelj Hušaj stigao u Jeruzalem baš kad je Abšalom ulazio u grad.