1 Tako su kralj i Haman otišli na gozbu kraljice Estere.

2 Dok su pili vino, kralj je ponovio svoje pitanje: »Koja je tvoja želja, kraljice Estero? Bit će ti ispunjena. Ako tražiš i pola mog kraljevstva, dat ću ti ga.«

3 A kraljica Estera odgovorila je: »Ako sam stekla kraljevu naklonost i ako je tako kralju po volji, pokloni život meni i mom narodu. To je moja želja i moja molba. 4 Jer ja i moj narod prodani smo, prepušteni pokolju i uništenju. Da smo samo predani u ropstvo, šutila bih, jer to ne bi bio dovoljan razlog da uznemiravam kralja.«

5 Nato je kralj Kserkso upitao Esteru: »Tko je to učinio? Gdje je čovjek koji se usudio smisliti tako nešto?«

6 A Estera reče: »Naš protivnik i neprijatelj je Haman, zlobnik koji sjedi ovdje danas s nama.«

Haman je bio užasnut pred kraljem i kraljicom.

7 Kralj je gnjevno ustao, ostavio vino i izašao u vrt palače da se smiri i razmisli. A Haman, shvativši da je kralj odlučio ubiti ga, počne moliti kraljicu Esteru za život. 8 Bacio se na ležaj do Estere i molio za milost. U taj tren vratio se kralj i povikao:

»Pa zar će ovaj čovjek u mojoj kući preda mnom napadati kraljicu?«

Čim je to kralj izustio, ušli su kraljevi sluge, uhvatili Hamana i pokrili mu lice.* To je vjerojatno značilo da ga čeka najstroža kazna, pa i smrt.

9 Tada reče Harbona, jedan od kraljevih slugu eunuha: »Haman je jutros pored svoje kuće podigao za Mordekaja vješala visoka dvadeset pet metara.«† 25m Doslovno: »pedeset lakata«.

A kralj zapovjedi: »Objesite ga ondje!«

10 I tako su objesili Hamana na vješala koja je on podigao za Mordekaja.

Tada se kraljev bijes stišao.