1 Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio.

2 Jednog dana Abraham je rekao najstarijem slugi u svom domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te stavi ruku među moja bedra* stavi ruku među moja bedra Doslovno se odnosi na genitalije. Bila je to simbolička gesta vezana uz potomke i zakletvu. Vidi također 47,29–31. 3 i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mom sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca, među kojima živim. 4 Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje naći ženu za mog sina Izaka.«

5 »A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?«

6 »Ni u kom slučaju ne vodi mog sina onamo!« rekao je Abraham. 7 »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina. 8 A ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. Ali, mog sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!«

9 Tada je sluga stavio ruku među bedra svog gospodara Abrahama i zakleo mu se. 10 Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svog gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju,† sjeverozapadna Mezopotamija Doslovno: »Aram Naharaim«. Jedan od naziva za dio Mezopotamije. u Nahorov grad. 11 Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode.

12 Rekao je: »BOŽE mog gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mom gospodaru Abrahamu. 13 Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu. 14 Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim devama ću dati vode.’ — neka ona bude ta koju si odredio za svog slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.«

15 I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora. 16 Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica — još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore. 17 Sluga joj je potrčao u susret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.«

18 »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti. 19 Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim devama ću zahvatiti vode sve dok se ne napoje«. 20 I brzo je ispraznila vrč u korito, pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve.

21 A sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim. 22 Kad su se deve napojile, dao joj je mali‡ mali Doslovno: »težine pola šekela«, približno 5 grama. nosni prsten od zlata i dvije poveće§ poveće Doslovno: »težine deset šekela«, približno 100 grama. zlatne narukvice. 23 Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kćer? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?«

24 Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kćer, a on je sin Milke i Nahora«, 25 pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.«

26 Sluga se tada poklonio, štujući BOGA, 27 i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mom gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.« 28 Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome.

29 A Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru, 30 jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je čovjek rekao. Dotrčao je i našao ga kako stoji kraj deva blizu izvora. 31 I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.«

32 I čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vode da operu noge. 33 Zatim su mu poslužili hranu, ali je on rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.«

A Laban je rekao: »Reci.«

34 On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga. 35 BOG je silno blagoslovio mog gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca. 36 A Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj gospodar mu je dao sve što ima. 37 Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim, 38 nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’ 39 Upitao sam svog gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’ 40 I on mi je odgovorio: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Ti ćeš za mog sina naći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca. 41 Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’

42 Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan. 43 Evo, stojim kraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«, 44 meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve« — neka ona bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’ 45 I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’ 46 Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila i deve. 47 Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kćer?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kćer, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke, 48 i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA mog gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćerku gospodarevog rođaka, za njegovog sina. 49 A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. A i ako nećete, recite mi, da znam što ću dalje.«

50 »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome. 51 Evo Rebeke pred tobom — uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što je BOG odredio.«

52 Kad je čuo što su rekli, Abrahamov sluga poklonio se BOGU do zemlje. 53 Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit i odjeću, pa ih dao Rebeki. A i njenom bratu i majci dao je skupe darove. 54 Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov sluga je rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

55 A Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.«

56 Ali sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

57 A oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.« 58 Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?«

A ona odgovori: »Želim.«

59 Tada su otpremili svoju sestru Rebeku s njenom dojiljom, zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima. 60 I izgovorili su blagoslov nad Rebekom:

61 Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem.

62 A Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana. 63 Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao,† da bi prošetao Mogući prijevodi: »da bi razmišljao« ili »da bi meditirao«. podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju.

64 A i Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve 65 i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda u susret?«

»To je moj gospodar«, odgovori sluga.

Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se.

66 Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio. 67 Izak je uveo Rebeku u šator koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari. I Rebeka mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti.