1 Nakon toga, Josip je zapovjedio upravitelju svoje kuće: »Napuni vreće ovih ljudi hranom, koliko god mogu ponijeti, i svakom u vreću stavi njegov novac. 2 A kad najmlađemu stavljaš novac u vreću, stavi unutra i moj srebrni pehar za piće.« I on je učinio kako je Josip rekao.

3 Kad je svanulo, otpremili su braću i njihove magarce na put kući. 4 Kad su tek malo odmaknuli od grada, Josip je rekao svom upravitelju: »Odmah idi za onim ljudima, pa kad ih stigneš, reci im: ‘Zašto na dobro uzvraćate zlom? 5 Zašto ste ukrali srebrni pehar mog gospodara?* Zašto ste … gospodara? Prema starogrčkom prijevodu. Ova rečenica ne nalazi se u tradicionalnom hebrejskom tekstu. To je pehar iz koga moj gospodar pije i koji mu služi za proricanje. Učinili ste zlo!’«

6 Kad ih je upravitelj kuće stigao, ponovio im je sve te riječi, 7 a oni mu nato rekli: »Zašto nam tako govoriš, gospodaru? Mi, tvoje sluge, nikad ne bismo učinili nešto takvo! 8 Čak smo ti iz Kanaana vratili onaj novac koji smo našli u našim vrećama. Zašto bismo onda ukrali srebro ili zlato iz kuće tvog gospodara? 9 Ako se to nađe kod nekoga od nas, tvojih slugu, taj neka umre, a mi ostali ćemo postati robovi svom gospodaru.«

10 »Dobro kažete«, rekao je on. »Ali neka bude ovako: Kod koga se nađe pehar, taj će postati moj rob, a ostali će biti slobodni.« 11 Tada svaki od njih žurno spusti svoju vreću na zemlju i otvori je. 12 Upravitelj je pretražio vreće počevši od najstarijeg brata i završivši kod najmlađeg. I pehar se našao u Benjaminovoj vreći. 13 Nato su oni razderali svoju odjeću, pa natovarili svoje magarce i vratili se u grad.

14 Kad su Juda i njegova braća došli u Josipovu kuću, on je još bio ondje. Bacili su se na zemlju pred njim, 15 a on im je rekao: »Što ste to učinili? Ne znate li da čovjek kao što sam ja može sve saznati?«

16 »Što da ti kažemo, gospodaru?« odgovori Juda. »Što možemo reći? Kako da se opravdamo? Bog je razotkrio našu krivnju za nešto što smo prije učinili. Sad smo tvoji robovi, gospodaru — mi i onaj kod koga se našao tvoj pehar.«

17 Ali Josip je rekao: »Ne! Ne želim vam to učiniti! Samo će onaj kod koga se našao pehar postati moj rob, a vi ostali se u miru vratite svom ocu.«

18 Tada mu je Juda prišao i rekao: »Molim vas, gospodaru, dopustite da vaš sluga nešto kaže i ne ljutite se na svog slugu, iako ste ravni samom faraonu. 19 Vi ste, gospodaru, pitali svoje sluge ako imaju oca ili brata, 20 i mi smo odgovorili: ‘Imamo starog oca i mladog brata, koji mu se rodio u starosti. No njegov brat je poginuo i samo je on ostao od sinova svoje majke. I otac ga jako voli.’ 21 Vi ste zatim rekli svojim slugama da vam ga dovedemo jer ga želite vidjeti. 22 A mi smo vam odgovorili da dječak ne može otići od oca, jer bi otac umro kad bi ga dječak ostavio. 23 Ali vi ste rekli svojim slugama da vam ne dolazimo na oči ako naš najmlađi brat ne dođe s nama.

24 Kad smo se vratili vašem slugi, mom ocu, prenijeli smo mu vaše riječi, gospodaru. 25 I kad nam je otac rekao da se vratimo ovdje i kupimo još hrane, 26 mi smo odgovorili: ‘Ne možemo ići ako naš najmlađi brat ne ide s nama. Ne smijemo onom čovjeku doći na oči bez svog najmlađeg brata.’ 27 Vaš sluga, moj otac, rekao nam je: ‘Znate da mi je žena rodila dva sina. 28 Jedan je nestao, sigurno rastrgan na komade, i nisam ga više nikad vidio. 29 Ako mi i ovog odvedete, pa ga snađe neko zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob.’† Doslovno: »otjerat ćete moje sijede kose u tuzi u Šeol.« Isto u 31. retku.

30 Ako se sad vratim vašem slugi, mom ocu, koji se jako vezao za dječaka, 31 pa on vidi da ga nema s nama, umrijet će. Tako bi vaše sluge otjerale svog oca, i vašeg slugu, starog i tužnog u grob. 32 A ja sam jamčio svom ocu za dječaka. ‘Ako ti ga ne dovedem natrag’, rekao sam, ‘cijeloga života ću snositi krivnju pred tobom!’ 33 Zato, gospodaru, molim vas dopustite da ja ostanem ovdje umjesto dječaka kao vaš rob, a vi dječaka pustite natrag s njegovom braćom. 34 Jer, kako bih se mogao vratiti ocu bez dječaka? Ne bih mogao podnijeti jad koji bi ga snašao.«