1 Josip je zagrlio svog oca, plakao nad njim i ljubio ga. 2 Zatim je zapovjedio liječnicima koji su bili u njegovoj službi da balzamiraju njegovog oca Izraela. I oni su ga balzamirali. 3 To je trajalo četrdeset dana, koliko treba za balzamaciju. A Egipćani su ga oplakivali sedamdeset dana.

4 Kad je prošlo vrijeme žalosti, Josip je rekao faraonovim dvoranima: »Molim vas učinite mi uslugu i razgovarajte s faraonom u moje ime. Recite mu: 5 ‘Kad je moj otac bio na samrti tražio me da se zakunem da ću ga sahraniti u grobu koji si je pripremio u Kanaanu. Pusti me da idem sahraniti svog oca, a zatim ću se vratiti.’«

6 Faraon je odgovorio: »Idi i sahrani svog oca kao što si mu se zakleo.«

7 Tako je Josip otišao sahraniti oca. Pratile su ga sve faraonove sluge — najviši službenici s njegovog dvora i najviši službenici Egipta — 8 kao i svi Josipovi ukućani, braća i svi ukućani njegovog oca. U Gošenu su ostala samo njihova djeca i stada sitne i krupne stoke. 9 A s njim su išli i kola i konjanici. Bila je to vrlo velika povorka.

10 Kad su stigli do Atadovog gumna,* gumno Prostor na kojem se obrađivalo klasje žitarica. Vidi kazalo pojmova. blizu rijeke Jordan, održali su veliko i tužno žalovanje. Josip je ondje održao sedam dana žalosti za ocem. 11 Kad su tamošnji stanovnici Kanaana vidjeli žalovanje kod Atadovog gumna, rekli su: »Kako Egipćani žalosno nariču!« Zato su to mjesto kod rijeke Jordan nazvali Abel Misrajim.† Abel Misrajim znači »egipatsko naricanje«.

12 Jakovljevi sinovi postupili su prema očevom nalogu: 13 odnijeli su ga u Kanaan i sahranili u spilji na polju Makpeli, kod Mamre, na polju koje je Abraham kupio od Hetita Efrona za sahranu. 14 Kad je sahranio oca, Josip se vratio u Egipat, zajedno s braćom i svima koji su otišli s njim na sahranu.

15 Budući da im je otac umro, Josipova braća su rekla: »Što ako je Josip ljut na nas, pa nam istom mjerom vrati za sve zlo koje smo mu učinili?« 16 Zato su poručili Josipu: »Prije nego što je umro, otac nam je naredio da ti kažemo: 17 ‘Molim te, oprosti svojoj braći zločin i grijeh koji su počinili kad su ti nanijeli ono zlo.’ Zato, molimo te, oprosti nam naš zločin. I mi smo sluge Boga tvog oca.« Kad su mu prenijeli njihovu poruku, Josip je zaplakao.

18 Zatim su njegova braća došla, pala ničice pred njim i rekla: »Bit ćemo tvoji robovi.«

19 Ali Josip im je rekao: »Ne bojte se. Zar sam ja na mjestu Boga? 20 Iako ste mi namjeravali nanijeti zlo, Bog je to okrenuo na dobro, da spasi mnoge živote, baš kao što sada čini. 21 Dakle, ne bojte se. Ja ću se brinuti o vama i vašoj djeci.« Tako ih je umirio ljubaznim riječima.

22 Josip je ostao živjeti u Egiptu zajedno s obitelji svog oca. Živio je 110 godina 23 i vidio je Efrajimovu djecu do trećeg koljena. A i djecu Manašeovog sina Makira prihvatio je kao svoje.

24 Josip je rekao svojoj braći: »Uskoro ću umrijeti, ali Bog će sigurno doći k vama. Izvest će vas iz ove zemlje i odvesti u zemlju koju je zakletvom obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu.«

25 I Josip je tražio svoju braću, Izraelove sinove: »Zakunite se da ćete moje kosti ponijeti odavde kad vam Bog dođe u pomoć i odvede vas natrag.«

26 Josip je umro sa 110 godina. U Egiptu su ga balzamirali i položili u sanduk.