6
Bog poziva Izaiju da bude prorok
1 One godine kad je umro kralj Uzija,* Vjerojatno 740. pr. Kr. vidio sam Gospodara kako sjedi na prijestolju. Prijestolje je bilo visoko i uzvišeno, a skutovi njegovog ogrtača ispunjavali su Hram. 2 Nad njim su stajala leteća bića† leteća bića Na hebrejskom »serafi«. od kojih je svako imalo šest krila: dva krila da zakloni lice, dva da zakloni noge i dva da njima leti. 3 Dovikivala su jedno drugom:
»Svet, svet, svet je BOG Svevladar!
Cijeli svijet ispunjen je njegovom slavom!«
4 Od glasa onih koji su dovikivali tresli su se dovratci i pragovi, a Hram se ispunio dimom.‡ dim To je značilo da je Bog u Hramu. Vidi Izl 40,34-35.
5 Ja sam rekao: »Teško meni, umrijet ću! Živim u narodu čija su usta nečista, a i ja sam čovjek nečistih usta. A sad su moje oči vidjele kralja, BOGA Svevladara.«
6 Tada je do mene doletjelo jedno od letećih bića. Hvataljkom je uzelo žeravicu iz žrtvenika. Njome mi je dotaklo usta 7 i reklo: »Evo, ovo ti je dotaklo usne. Tvoja krivica je uklonjena i grijeh ti je očišćen.«
8 Tada sam čuo glas Gospodara kako govori: »Koga da pošaljem? I tko će poći za nas?«
Rekao sam: »Evo mene! Mene pošalji!«
9 A on je nato rekao: »Idi i reci ovom narodu:
‘Slušajte i slušajte, ali nemojte razumjeti.
Gledajte i gledajte, ali nemojte vidjeti.’
10 Oduzmi razum ovom narodu;
otupi im uši i zatvori im oči.
Inače bi očima vidjeli i ušima čuli,
razumjeli bi, obratili se i izliječili.«
11 A ja sam onda pitao: »Koliko dugo to moram raditi, Gospodaru?« On je odgovorio:
»Dok gradovi ne budu pusti i porušeni,
dok kuće ne ostanu bez svojih stanara,
dok njive ne budu prazne i neplodne.«
12 § Stihovi 12–13 vjerojatno su glas nebeskih bića. BOG će ljude protjerati daleko,
a zemlja će posve propasti.
13 Ako ih i desetina ostane,
i oni će biti zatrti.
Ali panj ostaje nakon posječenog hrasta,
a iz tog panja ponovno će niknuti.