1 Prvoga dana u tjednu, rano ujutro, Marija iz Magdale pošla je na grob. Bio je još mrak. Vidjela je da je kamen odmaknut s groba. 2 Otrčala je i pronašla Šimuna Petra i drugog učenika, onoga kojeg je Isus jako volio, i rekla im: »Uzeli su Gospodina iz groba i ne znamo kamo su ga položili.«

3 Tada su Petar i onaj drugi učenik izašli i zaputili se na grob. 4 Obojica su trčali, ali je drugi učenik bio brži. Prestigao je Petra i prvi stigao do groba. 5 Zavirio je unutra i vidio lanene zavoje kako leže u grobu, ali nije ulazio. 6 Tada je stigao i Šimun Petar koji ga je slijedio. Petar je ušao u grob. Ondje su ležali samo laneni zavoji 7 i platno koje je bilo zamotano oko Isusove glave. Platno se nije nalazilo među zavojima. Bilo je složeno i stavljeno odvojeno od zavoja. 8 Tada je u grob ušao i drugi učenik, onaj koji je prvi došao do groba. Vidio je i povjerovao. 9 Oni još uvijek nisu shvatili iz Pisma da Isus treba ustati od mrtvih.

10 Nakon toga učenici su se vratili kući. 11 Marija je stajala ispred groba i plakala. Sva u suzama, zavirila je u grob. 12 Spazila je unutra dva anđela odjevena u bijelo. Sjedili su ondje gdje je ležalo Isusovo tijelo: jedan ondje gdje mu je počivala glava, a drugi gdje su mu bile noge.

13 Anđeli su je upitali: »Ženo, zašto plačeš?«

»Uzeli su moga Gospodina«, odgovorila im je, »i ne znam kamo su ga položili.« 14 Čim je to izgovorila, osvrnula se i vidjela Isusa, ali nije znala da je to Isus.

15 »Ženo, zašto plačeš?« upitao ju je Isus. »Koga tražiš?« Misleći da je vrtlar, Marija mu je odgovorila: »Gospodine, ako ste ga vi uzeli, kažite mi gdje ste ga položili. Otići ću po njega!«

16 »Marijo!« pozvao ju je Isus.

Okrenula se i rekla mu na aramejskom: »Rabbuni!« (Što znači: »Učitelju!«)

17 A Isus joj je kazao: »Nemoj me zadržavati jer ja još nisam otišao k Ocu. Pođi radije mojoj braći i reci im: ’Ja odlazim gore k svome Ocu i k vašem Ocu. K svome Bogu i vašem Bogu.’«

18 Marija iz Magdale otišla je učenicima i rekla im: »Vidjela sam Gospodina!« Potom im je ispričala što joj je rekao.

19 Uvečer, toga prvog dana u tjednu, u kući u kojoj su boravili učenici sva su vrata bila zatvorena, zbog straha od Židova. Isus se pojavio, stao pred njih i rekao im: »Mir vama!« 20 Kad je to rekao, pokazao im je svoje ruke i bok. Učenici su se obradovali kad su vidjeli Gospodina.

21 Tada im je Isus ponovio: »Mir vama! Baš kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.« 22 Kad je to izgovorio, dahnuo je u njih i rekao: »Primite Duha Svetoga. 23 Kome oprostite grijehe, oprošteno im je. Ako kome ne oprostite grijehe, nije im oprošteno.«

24 Toma, jedan od Dvanaestorice, zvani Blizanac, nije bio s njima kad je Isus došao. 25 Ostali učenici rekoše mu: »Vidjeli smo Gospodina!« Toma im je odvratio: »Neću vjerovati dok ne vidim rane od čavala u njegovim rukama i u njih ne stavim svoj prst. Neću vjerovati dok ne stavim svoj prst u rane na njegovu boku!«

26 Tjedan dana kasnije Isusovi učenici ponovno su bili u kući. I Toma je bio s njima. Premda su vrata bila zaključana, Isus je došao, stao pred njih i rekao: »Mir vama!« 27 Tada je rekao Tomi: »Pogledaj moje ruke i stavi ovamo prst! Ispruži ruku i stavi je u ranu na mojem boku! Prestani sumnjati i vjeruj!«

28 »Moj Gospodin i moj Bog!« odgovorio mu je Toma.

29 Isus mu je rekao: »Ti vjeruješ zato jer me vidiš. Blago onima koji budu vjerovali, a da me nisu vidjeli!«

30 Isus je učinio i mnoga druga čuda u prisutnosti svojih učenika. Ona nisu zapisana u ovoj knjizi. 31 Ova su zapisana da biste povjerovali da je Isus Krist, Božji Sin. I da, vjerujući, imate život po njemu.