1 Isus je narodu ponovno počeo govoriti u usporedbama. Rekao je: 2 »Kraljevstvo nebesko slično je kralju koji je pripremio svadbu za svoga sina. 3 Poslao je svoje sluge po one koji su bili pozvani na svadbu, no, oni nisu htjeli doći.

4 Tada je ponovno poslao druge sluge, govoreći: ’Kažite onima što su pozvani: Evo, moja je gozba pripremljena, volovi i ugojena stoka su zaklani i sve je spremno. Dođite na svadbu!’

5 No, oni se nisu odazvali, nego su otišli: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. 6 Ostali su zgrabili kraljeve sluge, zlostavljali ih i ubili. 7 Na to se kralj rasrdio pa je poslao svoje vojnike i oni su pogubili ubojice njegovih slugu i spalili njihov grad.

8 Tada je kralj rekao svojim slugama: ’Svadba je spremna, ali oni koji su pozvani nisu bili dostojni. 9 Zato idite na raskršća cesta i pozovite na svadbu sve koje nađete.’ 10 Oni su otišli na ulice i skupili sve koje su našli — zle i dobre — i svadbena se dvorana napunila gostima.

11 A kad je kralj ušao da pogleda goste, vidio je ondje čovjeka koji nije bio obučen u svadbenu odjeću. 12 Rekao mu je: ’Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odjeće?’ A čovjek je zanijemio. 13 Tada je kralj naredio svojim slugama: ’Svežite mu ruke i noge i bacite ga u tamu, gdje će biti plač i škrgut zuba.’

14 Jer mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.«

15 Tada su farizeji otišli i dogovorili se kako da uhvate Isusa u riječi. 16 Poslali su mu svoje učenike zajedno s herodovcima, a ovi su mu rekli: »Učitelju, znamo da si istinoljubiv i da uistinu učiš Božjem putu, te da se ne obazireš ni na koga, jer ne gledaš tko je tko. 17 Zato nam reci što ti misliš: je li pravo plaćati caru porez ili nije?«

18 Isus je znao njihove zle namjere, pa je rekao: »Licemjeri! Zašto me pokušavate namamiti u zamku? 19 Pokažite mi novac za plaćanje poreza.« Pružili su mu srebrnjak. 20 Tada ih je upitao: »Čiji je ovo lik i natpis?«

21 Odgovorili su mu: »Carev.«

A on im je tada rekao: »Dakle, dajte caru što pripada caru, a Bogu što pripada Bogu.«

22 Zadivili su se kad su to čuli pa su ga ostavili i otišli.

23 Toga su dana Isusu prišli i saduceji, koji kažu da nema uskrsnuća, pa su ga upitali: 24 »Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako čovjek umre bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom i podigne potomstvo svome bratu.’* Ako … svome bratu Vidi Pnz 25,5–6. 25 Kod nas je bilo sedmero braće. Prvi se oženio i umro bez djece, pa se njegov brat oženio njegovom ženom. 26 Isto se dogodilo drugom i trećem bratu i tako sve do sedmoga. 27 Na kraju je i žena umrla. 28 Dakle, kojemu će od sedmorice ona biti žena nakon uskrsnuća, jer su se svi njome oženili?«

29 Isus im je na to odgovorio: »U zabludi ste, jer ne poznajete ni Pisma ni Božju moć. 30 U budućem životu, nakon uskrsnuća, ljudi se neće ni ženiti ni udavati, nego će biti poput anđela na nebu. 31 A što se uskrsnuća mrtvih tiče, niste li čitali što vam je Bog rekao: 32 ’Ja sam Bog Abrahamov, Izakov i Jakovljev’? † Citat iz Izl 3,6; 15–16.

A Bog nije Bog mrtvih nego živih.«

33 Kad je narod to čuo, bio je zadivljen njegovim učenjem.

34 Kad su čuli kako je Isus svojim odgovorom ušutkao saduceje, okupili su se farizeji. 35 Jedan od njih, učitelj Zakona, u namjeri da ga iskuša, upitao je: 36 »Učitelju, koja je najvažnija zapovijed u Zakonu?«

37 A Isus mu je rekao: »’Voli Gospodina, svoga Boga, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim!’‡ Citat iz Pnz 6,5. 38 To je prva i najvažnija zapovijed. 39 Zatim je tu druga zapovijed, jednaka prvoj: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe!’§ Citat iz Lev 19,18. 40 Cijeli Zakon i spisi proroka temelje se na ovim dvjema zapovijedima.«

41 Dok su farizeji još bili na okupu, Isus ih je upitao: 42 »Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?«

Odgovorili su mu: »Davidov.«

43 A on im je rekao: »Kako to da ga je onda David, potaknut od Duha, nazvao Gospodinom kad je rekao: