1 Narod se počeo žaliti zbog svojih nevolja i BOG im je to uzeo za zlo. Razljutio se kad ih je čuo. BOŽJA vatra planula je na njih i spalila neke rubne dijelove tabora. 2 Narod je zavapio Mojsiju, pa se on pomolio BOGU i vatra se ugasila. 3 To mjesto prozvali su Tabera,* Tabera znači »gorenje«. jer je BOŽJA vatra planula na njih.

4 Ljudi miješanog porijekla u narodu počeli su žudjeti za drugom hranom. Uskoro su svi Izraelci ponovno počeli kukati i govoriti: »E da nam je jesti meso! 5 Sjećamo se ribe koju smo besplatno jeli u Egiptu, pa krastavaca, dinja, poriluka, luka i češnjaka. 6 A sad smo već izgubili snagu. Nigdje ništa za jesti, samo ova mana!«

7 Mana je bila kao zrno korijandra i nalikovala smoli iz drveta. 8 Narod je išao uokolo i skupljao manu. Zatim su je mljeli ručnim žrvnjevima ili drobili u stupi. Kuhali su je u loncu ili mijesili i pekli lepinje. Okus joj je bio sličan okusu pogača s maslinovim uljem. 9 Kad je noću na tabor padala rosa, s njom je padala i mana.

10 Mojsije je slušao kako ljudi iz svih obitelji kukaju, svatko na ulazu u svoj šator. BOG se jako razljutio, a Mojsije se uzrujao.

11 »Zašto si na mene, svog slugu, navalio ovu nevolju?« upita on BOGA. »Zar sam to zaslužio — da na mene svališ teret čitavog ovog naroda? 12 Zar sam ja začeo sav ovaj narod? Zar sam ga ja rodio, kad mi govoriš da ga nosim na rukama, kao što dojilja nosi dojenče, u zemlju koju si zakletvom obećao njihovim precima? 13 Gdje da nabavim mesa za sav ovaj narod? Stalno mi kukaju i govore: ‘Daj nam da jedemo meso!’ 14 Ne mogu sâm nositi sav ovaj narod. Preteško mi je. 15 Ako ćeš ovako postupati sa mnom, bolje me odmah ubij. Ako sam stekao tvoju naklonost, daj da umrem, da više ne patim.«

16 BOG je rekao Mojsiju: »Dovedi mi sedamdeset Izraelaca za koje znaš da su starješine i nadglednici naroda. Dovedi ih do Šatora sastanka i neka stanu ondje s tobom. 17 Ja ću sići i razgovarati ondje s tobom. Uzet ću dio od Duha koji je na tebi i staviti ga na njih. Tako će ti oni pomagati nositi teret naroda, da ga ne moraš nositi sâm. 18 Reci narodu: Posvetite se za sutra jer ćete jesti meso. BOG vas je čuo kad ste kukali: ‘E da nam je jesti meso! Bilo nam je bolje u Egiptu!’ Sad će vam BOG dati meso i vi ćete jesti. 19 I nećete ga jesti samo jedan dan, ili dva dana, ili pet dana, ili deset dana, ili dvadeset dana, 20 nego cijeli mjesec! Jest ćete dok vam ne izađe na nos i ne zgadi vam se, jer ste odbacili BOGA koji je s vama. Kukali ste pred njim i govorili: ‘Zašto smo uopće otišli iz Egipta?’«

21 Mojsije je rekao: »Evo me u narodu koji ima pješaštvo od šest stotina tisuća ljudi, a ti kažeš: ‘Dat ću im meso da jedu mjesec dana!’ 22 Zar bi im bilo dovoljno čak i da se zakolje sva sitna i krupna stoka? Zar bi im bilo dovoljno čak i da se izlovi sva riba iz mora?«

23 »Je li BOŽJA moć ograničena?«† Doslovno: »Je li BOŽJA ruka prekratka?« rekao je BOG Mojsiju. »Sad ćeš vidjeti hoće li se moja riječ ostvariti.«

24 Tada je Mojsije izašao pred narod i prenio mu što je BOG rekao. Zatim je okupio sedamdeset starješina i razmjestio ih oko Šatora. 25 A BOG je sišao u oblaku i razgovarao s njim. Zatim je uzeo od Duha koji je bio na Mojsiju i stavio ga na sedamdeset starješina. Kad je Duh sišao na njih, prorokovali su. No to se više nije ponovilo. 26 A dvojica starješina, Eldad i Medad, bili su ostali u taboru. Bili su upisani među starješine, ali nisu došli s ostalima do Šatora. No, Duh je sišao i na njih, pa su prorokovali u taboru.

27 Jedan je mladić dotrčao i javio Mojsiju: »Eldad i Medad prorokuju u taboru!«

28 Nato je Jošua, Mojsijev pomoćnik od svoje mladosti, rekao: »Mojsije, gospodaru moj, zaustavi ih!«

29 Ali Mojsije mu odgovori: »Zar si ljubomoran što su i drugi primili Duha, a ne samo ja?‡ Doslovno: »Zar si ljubomoran radi mene?« Da bar svi BOŽJI ljudi budu proroci! Da bar BOG stavi svog Duha na sve njih!«

30 Zatim su se Mojsije i izraelske starješine vratili u tabor.

31 BOG je podigao vjetar koji je od mora donio prepelice i pobacao ih posvuda oko tabora. Prekrile su zemlju do visine jednog metra§ jedan metar Mjera je zaokružena. Doslovno: »dva lakta«, što je približno jedan metar. i udaljenosti jednog dana hoda od tabora u pustinju. 32 Cijeli taj dan i noć, i cijeli sljedeći dan, narod je sakupljao prepelice. Svatko je sakupio količinu koja je iznosila najmanje deset bačvi.* deset bačvi Doslovno: »deset homera«, što je zapremina od 2.200 litara. Zatim su prostrli meso svuda po taboru. 33 Ali, dok im je meso još bilo među zubima, prije nego što su ga prožvakali, BOG se razljutio na narod i udario ga strašnim pomorom. 34 Zato je to mjesto prozvano Kibrot Hataava,† Kibrot Hataava znači »grobovi žudnje«. jer su ondje sahranili one koji su žudjeli za mesom.

35 Iz Kibrot Hataave narod je otišao u Haserot i zadržao se ondje.