1 Jednom je David upitao: »Je li ostao itko od Šaulove obitelji? Želim se pobrinuti za tu osobu, zbog Jonatana.«

2 Među članovima Šaulove obitelji našao se sluga po imenu Siba. Pozvali su ga k Davidu.

Kralj ga upita: »Jesi li ti Siba?«

»Jesam, tebi na usluzi«, odgovori on.

3 »Postoji li još netko od Šaulove obitelji?« rekao je kralj, »Želim pokazati Božju dobrotu toj osobi.«

Siba odgovori: »Ostao je još samo hromi Jonatanov sin.«

4 »A gdje je on?« upita kralj.

»U kući Makira, Amielovog sina, u Lo Debaru«, odgovori Siba.

5 Tada kralj David zapovjedi da Jonatanovog sina dovedu iz Lo Debara, iz kuće Amielovog sina Makira.

6 Kad je Mefibošet, Jonatanov sin i Šaulovog unuk, stao pred Davida, poklonio mu se do zemlje.

David je rekao: »Mefibošete!«

»Tvoj sam sluga«, odgovori on.

7 »Ne boj se«, reče mu David, »bit ću milostiv prema tebi zbog tvog oca Jonatana. Vratit ću ti svu zemlju koja je pripadala tvom djedu Šaulu i uvijek ćeš moći jesti za mojim stolom.«

8 Mefibošet se poklonio i rekao: »Ne vrijedim više od crknutog psa, a ti si ipak ljubazan prema meni.«

9 Tada je kralj pozvao Sibu, slugu Šaulove obitelji: Rekao mu je: »Dao sam unuku tvog gospodara sve što je pripadalo njegovoj obitelj. 10 Ti, tvoji sinovi i sluge obrađivat ćete njegovu zemlju, skupljati urod i hraniti ga. A Mefibošet će uvijek imati mjesto za mojim stolom.«* mjesto za kraljevim stolom To nije nužno značilo jesti osobno s kraljem, već vjerojatno imati podmirene troškove za hranu iz kraljeve riznice.

Siba je imao petnaest sinova i dvadeset slugu.

11 A Siba je rekao kralju: »Gospodaru, učinit ću sve što zapovijedaš.«

Tako je Mefibošet jeo za Davidovim stolom, kao bilo koji od kraljevih sinova. 12 Mefibošet je imao sinčića Miku i svi Sibini ljudi bili su njegovi sluge.

13 Živio je u Jeruzalemu. Hramao je na obje noge i svakog dana jeo je za kraljevim stolom.