1 Joab, Serujin sin, znao je koliko kralj čezne za Abšalomom. 2 Zato je poslao u Tekou po jednu mudru ženu.

Rekao joj je: »Pretvaraj se kao da si u žalosti za pokojnikom. Obuci crnu odjeću i nemoj se uljepšavati. Ponašaj se kao da već dugo oplakuješ smrt bliske osobe. 3 Takva idi kralju i razgovaraj s njim.«

Joab je ženu uputio kako treba razgovarati s kraljem.

4 Kad je žena iz Tekoe došla pred kralja, poklonila se do zemlje i rekla: »Kralju, molim te, pomozi mi!«

5 »Što te muči?« upitao je kralj.

Ona odgovori: »Udovica sam. Umro mi je muž. 6 Imala sam dva sina. Potukli su se u polju. Nikog nije bilo da ih rastavi, pa je jedan udario drugog i ubio ga. 7 Cijela obitelj je sada protiv mene. Traži da im predam ubojicu. Žele ga ubiti, jer je on ubio svog brata. Tako će ga spriječiti da ima nasljednika. Žele zatrti moju obitelj, izbrisati ime mog muža i njegovo potomstvo sa zemlje.«

8 Tada joj kralj reče: »Idi kući, a ja ću se pobrinuti da se tvoj problem riješi.«

9 Ali žena će kralju: »Moj gospodaru kralju, što god učinio, odgovornost će biti na meni i mojoj obitelji. Kralj i kraljevstvo ostat će nedužni u ovoj stvari.«

10 »Ako te netko bude uznemiravao«, reče kralj, »dovedi ga k meni i taj ti sigurno više neće smetati.«

11 A ona odvrati: »Neka se kralj moli svom BOGU i spriječi da se izvrši krvna osveta na mom sinu.«

»Zaklinjem se BOGOM«, reče on, »tvom sinu neće pasti ni dlaka s glave.«

12 Tada žena reče: »Moj kralju i gospodaru, smije li ti tvoja sluškinja još nešto reći?«

»Reci«, odgovori on.

13 A ona će: »Zašto si onda upravo takve stvari planirao protiv Božjeg naroda? Ovom je odlukom kralj zapravo osudio samog sebe, jer ne dopušta povratak svog prognanog sina. 14 Svi moramo umrijeti jer smo kao voda koja se prolijeva na zemlju i ne može se više pokupiti. BOG oprašta ljudima. On pomaže prognanima da se vrate. 15 Došla sam ti ovo reći moj gospodaru, jer su me ljudi zastrašili. Pomislila sam: ‘Razgovarat ću s kraljem. Možda mi pomogne. 16 Kralj će me sigurno razumjeti i obraniti od ljudi koji meni i mom sinu žele oduzeti nasljedstvo koje nam je BOG dao.’ 17 Znam da mi riječ mog gospodara kralja donosi mir, jer on poput Božjeg anđela razlikuje dobro i zlo. Neka je tvoj BOG uvijek s tobom.«

18 Tada će kralj: »Postavit ću ti pitanje. Odgovori mi iskreno.«

»Reci, moj gospodaru kralju«, odgovori mu žena.

19 Kralj je upita: »Ima li Joab veze s ovim našim razgovorom?«

A žena odgovori: »Zaklinjem se tvojim životom, moj gospodaru kralju, ti si u pravu! Joab mi je zapovjedio da govorim s tobom i odredio što ću ti reći. 20 Želio je da vidiš stvari na drugačiji način. No ti si gospodaru mudar kao Božji anđeo i znaš sve što se događa na zemlji.«

21 Kralj je tada rekao Joabu: »Dobro, učinit ću to. Idi i vrati mladog Abšaloma.«

22 Joab se ničice poklonio kralju, blagoslovio ga i rekao mu: »Danas znam, moj gospodaru kralju, da imam tvoju naklonost, jer si ispunio moju molbu.«

23 Zatim Joab ode u Gešur i dovede Abšaloma u Jeruzalem.

24 A kralj je rekao: »Neka ide svojoj kući. Danas ga neću primiti.«

Tako se Abšalom vratio u svoj dom bez da je vidio kralja.

25 U cijelom je Izraelu Abšalom bio poznat i hvaljen zbog svoje ljepote. Njegovo je tijelo bilo bez mane, od glave do pete. 26 Krajem svake godine, ošišao je kosu. Bila je teška dva kilograma.* dva kilograma Doslovno: »dvjesto šekela«, što je približno dva kilograma. 27 Imao je tri sina i jednu kćer. Bila je ona ljepotica i zvala se Tamara.

28 Abšalom je proveo dvije godine u Jeruzalemu bez da je vidio kralja. 29 Jednom je pozvao Joaba. Htio ga je poslati kralju s porukom, no Joab je odbio. Pokušao je i drugi put, no ponovno bez uspjeha.

30 Tada je Abšalom rekao svojim slugama: »Slušajte! Joabova njiva s ječmom je pokraj moje. Idite i zapalite je.«

I tako su Abšalomove sluge zapalili Joabovu njivu.

31 Joab dođe u Abšalomovu kuću i upita ga: »Zašto su mi tvoje sluge zapalile njivu?«

32 »Slušaj«, reče mu Abšalom, »poručio sam ti da dođeš i preneseš kralju moju poruku: ‘Zašto sam dolazio iz Gešura? Bilo bi bolje da sam ostao tamo!’ Želim vidjeti kralja. Ako sam kriv, neka me pogubi.«

33 Joab je otišao kralju i sve mu ispričao, pa je kralj pozvao Abšaloma. Došao je pred kralja, poklonio mu se do zemlje, a kralj ga je poljubio.