1 Jednom dok je Abraham sjedio na ulazu svog šatora, kod Mamreovih hrastova, u vrijeme podnevne žege, BOG mu se pokazao. 2 Abraham je podigao pogled i vidio tri čovjeka kako stoje u blizini! Čim ih je vidio, potrčao im je u susret i poklonio se do zemlje. 3 Rekao je: »Gospodaru, ako sam ti po volji, nemoj proći kraj svog sluge, a da ne svratiš. 4 Neka se donese malo vode da operete noge i odmorite se pod drvetom. 5 Donijet ću i malo kruha da se okrijepite, a zatim krenite dalje. Kao vašem slugi, čast me je da vas ugostim.«

»Dobro«, rekli su oni, »neka bude kako si rekao.«

6 Abraham je požurio k Sari u šator i rekao: »Brzo! Uzmi vreću* vreću Doslovno »tri see« (oko 20 kilograma). Vidi »biblijske mjere« u dodatku. najboljeg brašna, pa zamijesi tijesto i ispeci pogače!«

7 Zatim je otrčao do goveda, uzeo mlado, ugojeno tele i dao ga jednom slugi, koji ga žurno spremi za jelo. 8 Zatim je Abraham uzeo sira i mlijeka i tele koje je pripremio te stavio pred njih. Dok su oni jeli, on je stajao kraj njih pod drvetom.

9 »Gdje ti je žena Sara?« upitali su ga.

»Eno je u šatoru!« odgovorio je.

10 Tada je jedan od njih rekao: »Vratit ću se k tebi dogodine u ovo vrijeme. Tvoja žena Sara će već imati sina.«

A Sara je bila iza njega, na ulazu šatora, i slušala. 11 Abraham i Sara su već bili u poodmaklim godinama starosti, i Sara više nije mogla rađati.

12 Zato se Sara nasmijala u sebi i rekla: »Zar ovako stara, i sa starim mužem, da imam to zadovoljstvo?«

13 Tada je BOG upitao Abrahama: »Zašto se Sara nasmijala i rekla da je prestara da rodi dijete? 14 Je li BOGU išta nemoguće? Vratit ću se k tebi dogodine, u rečeno vrijeme, i Sara će imati sina.«

15 Sara se uplašila pa je poricala: »Nisam se smijala«.

Ali BOG je rekao: »Nije tako, smijala si se.«

16 Kad su ta trojica krenula, pogledali su prema Sodomi, a Abraham je išao s njima da ih isprati.

17 Tada je BOG rekao u sebi: »Zašto bih skrivao od Abrahama što namjeravam učiniti? 18 Od njega će postati velik i moćan narod, i po njemu će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. 19 Neću to skrivati, jer sam ga izabrao da pouči svoju djecu i potomke da slušaju BOGA i čine ono što je ispravno i pravedno. Tako ću ja, BOG, moći izvršiti ono što sam obećao Abrahamu.«

20 I BOG mu je rekao: »Velike su optužbe protiv Sodome i Gomore i jako je težak njihov grijeh! 21 Sići ću i vidjeti jesu li zaista radili sve ono što sam čuo u optužbama.«

22 Ona druga dvojica krenuli su odande prema Sodomi, a Abraham je još stajao pred BOGOM.

23 Zatim mu se približio i upitao: »Hoćeš li zaista uništiti nedužne zajedno s krivima? 24 A što ako u gradu ima pedeset nedužnih, hoćeš li ga uništiti? Zar ga nećeš poštedjeti zbog pedeset nedužnih? 25 Pa ne bi ti nešto takvo učinio. Ne bi ti pogubio nedužne zajedno s krivima, pa da nedužni prođu kao i krivi. Ma sigurno ne bi! Zar da Sudac čitavog svijeta ne postupi ispravno?«

26 A BOG je rekao: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, poštedjet ću cijelo mjesto zbog njih.«

27 Abraham nastavi, »Znam da sam samo prah i pepeo, i da se nemam pravo ovako obraćati Gospodaru, 28 ali što ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li tada uništiti cijeli grad?«

»Ako u gradu nađem četrdeset pet nedužnih«, rekao je Bog, »neću ga uništiti.«

29 A Abraham mu ponovno progovori: »Što ako se ondje nađe samo četrdeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad zbog njih četrdeset.«

30 Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti što ponovno govorim. Što ako se nađe samo trideset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad zbog njih trideset.«

31 Abraham nastavi: »Nemam pravo ovako se obraćati Gospodaru, ali što ako se ondje nađe samo dvadeset nedužnih?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad zbog njih dvadeset.«

32 Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti, ako još samo jednom progovorim. Što ako ih se ondje nađe samo deset?«

Bog odgovori: »Neću uništiti grad zbog njih deset.«

33 Kad je završio razgovor s Abrahamom, BOG je otišao, a Abraham se vratio kući.