1 BOŽJI anđeo došao je iz grada Gilgala u grad Bokim. Rekao je Izraelcima: »Izveo sam vas iz Egipta i doveo u zemlju koju sam pod zakletvom predao vašim precima. Obećao sam da nikad neću raskinuti svoj savez s vama. 2 Ali vi zauzvrat niste smjeli ulaziti u savez sa stanovnicima ove zemlje, već ste trebali porušiti njihove žrtvenike. Niste poslušali što sam govorio. Što ste to učinili? 3 Zato vam sad kažem da više neću prisiljavati Kanaance da napuste vašu zemlju. Oni će vam uvijek stvarati probleme, a njihovi lažni bogovi bit će vam zamka, da ih štujete.«

4 Kad je BOŽJI anđeo izgovorio ove riječi pred svim Izraelcima, narod je glasno zaplakao. 5 Zato su ono mjesto nazvali Bokim.* 2,5 Bokim na hebrejskom znači »oni koji plaču«. Tu su prinijeli žrtve BOGU.

6 Jošua je otpustio narod. Izraelci su krenuli na svoju zemlju, da svatko od njih preuzme ostavštinu koja im je dodijeljena u nasljedstvo. 7 Sve dok je Jošua bio živ, narod je štovao BOGA. Bilo je tako i poslije njegove smrti, sve dok su bili živi stari ljudi koji su svojim očima gledali sva velika djela koja je BOG učinio za Izrael. 8 Jošua, Nunov sin i BOŽJI sluga, umro je u starosti od sto deset godina. 9 Sahranili su ga na njegovoj zemlji u Timnat Heresu, u brdima Efrajima, sjeverno od planine Gaaš.

10 Nakon što je cijeli taj naraštaj ljudi poumirao, uslijedio je novi naraštaj ljudi koji nisu poznavali BOGA i nisu znali što je sve učinio za Izrael.

11 Izraelci su činili zlo pred BOGOM. Štovali su kanaanskog idola Baala. 12 Zapostavili su BOGA svojih predaka koji ih je izveo iz Egipta. Štovali su bogove okolnih naroda. Klanjali su se pred njima i tako izazivali BOŽJI bijes. 13 Zapostavili su BOGA i štovali Baala i Aštartu.† 2,13 Baal i Aštarta Kanaanski bog i božica plodnosti.

14 BOG se razljutio na Izraelce. Prepustio ih je razbojnicima i njihovom pljačkanju. Predao ih je njihovim okolnim neprijateljima, kojima se nisu mogli suprotstaviti. 15 Kad god su kretali u bitku, BOG je bio protiv njih. Kao što ih je BOG bio upozorio, našli su se usred velikih nevolja.

16 Tada je BOG među njima odabirao vođe koje su zvali sucima. Oni su ih spašavali od neprijatelja i otimačine. 17 No narod nije slušao svoje suce. Odavali su se štovanju drugih bogova. Klanjali su im se i ubrzo zanemarili običaje svojih predaka. Njihovi preci poštivali su BOŽJE zapovijedi, no oni to nisu činili. 18 Kad bi narodu postavio nekog od sudaca, BOG je bio uz njega. Sudac bi spasio narod od neprijatelja i mir bi potrajao sve dok je on bio živ. BOG se sažalio na patnje naroda, koje su im nanosili njihovi tlačitelji i mučitelji. 19 No kad bi sudac umro, narod se vraćao na staro i ponašao gore od svojih prethodnika. Slijedili su, služili i štovali druge bogove. U svojoj tvrdoglavosti, Izraelci nisu odustajali od svog zlog postupanja.

20 BOG se jako razljutio na Izrael. Rekao je: »Ovaj narod prekršio je savez koji sam zapovjedio njihovim precima. Ne slušaju me. 21 Zato neću više tjerati druge narode pred Izraelcima. Oni su bili ovdje kad je Jošua umro, a ja ću im dopustiti da ostanu. 22 Oni će mi poslužiti da provjeravam žive li Izraelci kako BOG hoće, kao što su to činili njihovi preci.«

23 Tako je BOG ostavio u zemlji narode koje su Izraelci ondje zatekli. Nije ih odmah protjerao i nije ih prepustio Jošuinoj vojsci.